Ovo oboljenje (neurastenija) je poznato pod nazivom Morbus Bird, po autoru koji ga je opisao. Osnovna karakteristika ove neuroze sastoji se iz mnogobrojnih subjektivnih žalbi na psihički i fizički zamor, na opštu psihofizičku iscrpljenost, pri čemu postoji čitav niz subjektivnih tegoba, najčešće u vidu pemanentne nesanice ili površnog sna koji ne donosi odmor, nesposobnosti koncentracije pažnje, slabosti upamćivanja, razdražljivosti i mnogobrojnih senzacija vezanih za funkcije raznih organa. Isto tako, većina pacijenata se žali na osećanje insuficijentnosti u mnogim područjima svakodnevnog života (problem adaptacije, preveliki zahtevi).
Polimorfne somatske tegobe mogu da budu vezane za svaki organ ili sistem - koža (parestezije po koži), senzorni simptomi (šumovi, osetljivost na svetlost), algični (glavobolje), kardiovaskularni (stezanje u predelu srca, tahikardija), vegetativni (znojenje, vazomotorna kijavica), respiratorni (kašljanje, štucanje, poremećaji respiratornog ritma), gastrointestinalni (nadutost u želucu, prolivi, kolike), genitourinarni (učestalo mokrenje, frigidnost, impotencija, prerana ejakulacija).
Ove telesne promene mogu da predstavljaju dijagnostičku teškoću u diferenciranju sa psihofoziološkim poremećajima. Postojanje uočljivog zamora i malaksalosti govori u prilog neurastenije, a jasna konverzija neurotičnog konflikta u vegetativnu inervaciju, u pravcu psihofizioloških poremećaja.
Klasična psihoanalitička škola smatra da do iscrpljenja organizma kod neurastenije dolazi usled seksualne apstinencije, preterane masturbacije, česte polucije, i prekinutog snošaja 8koitus interruptus). Verovatnije je da psihički zamor i fizička iscrpljenost, koji dominiraju kliničkom slikom neurastenije, dolaze kao posledica iscrpljenja organizma usled trošenja velike količine energije na bezuspešno razrešenje unutrašnjih unutrašnjih nesvesnih konflikata. Otuda i sva terapeutska taktika, pored vitamina i sedativa, treba da bude usmerena u otkrivanje i razrešenju intrapsihičkog konflikta.
Ove telesne promene mogu da predstavljaju dijagnostičku teškoću u diferenciranju sa psihofoziološkim poremećajima. Postojanje uočljivog zamora i malaksalosti govori u prilog neurastenije, a jasna konverzija neurotičnog konflikta u vegetativnu inervaciju, u pravcu psihofizioloških poremećaja.
Klasična psihoanalitička škola smatra da do iscrpljenja organizma kod neurastenije dolazi usled seksualne apstinencije, preterane masturbacije, česte polucije, i prekinutog snošaja 8koitus interruptus). Verovatnije je da psihički zamor i fizička iscrpljenost, koji dominiraju kliničkom slikom neurastenije, dolaze kao posledica iscrpljenja organizma usled trošenja velike količine energije na bezuspešno razrešenje unutrašnjih unutrašnjih nesvesnih konflikata. Otuda i sva terapeutska taktika, pored vitamina i sedativa, treba da bude usmerena u otkrivanje i razrešenju intrapsihičkog konflikta.
Нема коментара:
Постави коментар