Anksiozna neuroza

Anksiozna neuroza je najjednostavnija forma neuroze. Kod ove forme anksioznost ostaje jedini i dominantni simptom. Pacijent ne pronalazi nove odbrambene mere, niti reaguje drugim neurotičnim mehanizmima.
Kliničkom slikom dominira anksioznost. Ona je obično praćena mnogim promenama ponašanja. Bolesnici su najčešće uznemireni, razdražljivi, napeti, podrhtavaju, postoji isprekidanost i nesigurnost u glasu, žale se na zategnutost ili slabost u udovima. San im je isprekidan, postoje poteškoće pri uspavljivanju, dugo leže budni i zabrinuti, spavanje je praćeno čestim buđenjem u toku noći ili poremećeno snovima i košmarima.

Simptomi, koji označavaju preteranu aktivnost autonomnog nervnog sistema, prate u stanjima anksioznosti psihološke poremećaje i alteracije ponašanja. Bolesnici se žale na ubrzan i iregularan rad srca. Drugi kardiovaskularni i cirkulatorni poremećaji uključuju napade crvenila ili bledila kože, vrtoglavicu ili čak nesvesticu. Gastrointestalni simptomi, koji su krajnje raznovrsni, uključuju sušenje usta praćeno teškoćama u gutanju, lošim varenjem, dispeptičnim smetnjama posle uzimanja hrane, mukom, povraćanjem,štucanjem i dr. Ostali poremećaji autonomnog nervnog sistema manifestuju se nagonom za mokrenjem, pojačanim znojenjem, proširenim zenicama i zamagljenim vidom.
Kod anksiozne neuroze anksioznost može da bude više ili manje konstantna ili može da bude peiodična. Periodična anksionost može da se pojavi bez spoljnih precipitirajućih faktora, ali može da bude i precipitovana stresnim pojavama uključujući najrazličitije moguće socijalne situacije.
Ponekad se događa evolucija anksiozne neuroze u fobičnu neurozu.